Pa,prijeđimo na putovanje.Kao što rekoh ,doselila sam se u London.Svi dani su mi bili isti : Na posao,s posla. Nisam se baš puno opterećivala a htjela sam biti bolja.Svakako,bilo mi je drago što sam imala prijateljicu pokraj sebe.No razlog zbog koga sam počela putovati bio je otkaz.Zašto?Evo zašto : Gospodin Whiteglot je imao aferu sa našom poznanicom.Nije nam se sviđala jer se uvijek upletala u naše živote rugajući nam se iza leđa za sve što progovorimo.Ali muškarci su takvi.Naravno,nisam mogla ostaviti prijateljicu.I ona započinje putovanje sa mnom'.Zbog sve te ljutnje sam se spakovala,a pošto mi je ona bila cimerica,stvari su nam se spetljale i uzela sam njenu haljinu i gaće.Nisam to odmah primjetila.Sjela sam u autobus i rekla da vozi što dalje,na zadnju postaju.U suzama,razmišljala sam i o majci i ocu i onom što su htijeli da budem u životu.Sa prijateljicom se nisam ni pozdravila samo sam otišla sa posla kući i uradila predhodno.U razmišljanju me prekinu zvuk mobitela...Javila sam se...

-Halo?
-Ti mala lukavice ako si već htjela moju haljjinu mogla si me pitati!!!''-začuo se poznati glas moje prijateljice.
-Hahaha...Nisam je uzela,valjda se pomješala među stvari dok sam se pakovala...
-A da? A kuda bi ti to molim te išla? Zbog otkaza i gospodina Sprdića,a?
-Hah...
-Znam te ja !! Hajde,vrati se ćupčiču.....
-Ne mogu,na pola sam puta....
(Čuje se šoferov glas : ''Gospođo nismo ni krenuli...Čekamo još putnika...''
-Hah!Znala sam izlazi sa tog busa i dođi ovamo!!

Njen glas mi je zasladio dan!!Odmah sam pojurila...Vani je kiša počela padati..Trčala sam do stana...Otvorila je vrata....I onda : ''Šta si ti umišljaš....Bla-Bla-Bla-Blaaa....Spakirala sam se jer sam na tom poslu 6 godina i sada otkaz.... No život ide dalje.....