U Londonu,prije nekoliko godina započelo je moje putovanje.
Tamo sam se dosilila 1999 godine.Prije toga sam živjela u New Yorku.
Tamo sam pokrenula svoju karijeru i postala poznata novinarka.U New York Times je bilo mnogo mojih članaka pa su me ljudi na ulici prepoznavali,djelili komentare i komplimente.
Morala sam se preseliti. Nekom se čini da je to bio život iz bajke,ali ne,to je bio New York,grad koji nikad ne spava.Htjela sam se preseliti u mirniju luku,a London je bilo to što se traži.
Svakodnevno sam imala o čemu pisati jer je u tom gradu bilo dosta zanimljivi stvari,kadkad sam reportaže slala u New York.Ljudi bi me od tamo zvali,i uvijek priželjkivali ''Nove priče iz Londona.''
Ali dosta sad o meni.U NY mi je stanovala prijateljica Emma.Ona je moj hodajući dnevnik,ali,to što je čini posebnom jeste njen smisao za humor...Dosta je reći da smo se upoznali kad je ona mom šefu stavljala tortu na stolicu,ona je naime zbog humora i dobila posao.
Nikog drugog nisam imala.Roditelji i rodbina su stanovali u Ohayu.
Porodica mi je bila stroga.Nije baš da se živjelo onako staromodno,već su se trudeći da mi daju najbolje pretjerivali i zabranjivali mi neke stvari koje su bile normalne u mojim godinama.Svakako,nisam bila pod staklenim zvonom,nebi izdržala.Bila sam na tatu.On je bio uspješni poslovođa.Bio je i on kao ja sad.Volio je putovati i uvijek je popuštao i bio smireniji od majke.Nisu baš htijeli da budem novinarka već vrsna direktorica,sutkinja ili ekonomistica...No to se meni nije sviđalo...Nisam uživala u tome a za mene vrijedi ona :''Što ne voliš,ruci nije drago.''
Pa,prijeđimo na putovanje.Kao što rekoh ,doselila sam se u London.Svi dani su mi bili isti : Na posao,s posla. Nisam se baš puno opterećivala a htjela sam biti bolja.Svakako,bilo mi je drago što sam imala prijateljicu pokraj sebe.No razlog zbog koga sam počela putovati bio je otkaz.Zašto?Evo zašto : Gospodin Whiteglot je imao aferu sa našom poznanicom.Nije nam se sviđala jer se uvijek upletala u naše živote rugajući nam se iza leđa za sve što progovorimo.Ali muškarci su takvi.Naravno,nisam mogla ostaviti prijateljicu.I ona započinje putovanje sa mnom'.Zbog sve te ljutnje sam se spakovala,a pošto mi je ona bila cimerica,stvari su nam se spetljale i uzela sam njenu haljinu i gaće.Nisam to odmah primjetila.Sjela sam u autobus i rekla da vozi što dalje,na zadnju postaju.U suzama,razmišljala sam i o majci i ocu i onom što su htijeli da budem u životu.Sa prijateljicom se nisam ni pozdravila samo sam otišla sa posla kući i uradila predhodno.U razmišljanju me prekinu zvuk mobitela...Javila sam se...
-Halo?
-Ti mala lukavice ako si već htjela moju haljjinu mogla si me pitati!!!''-začuo se poznati glas moje prijateljice.
-Hahaha...Nisam je uzela,valjda se pomješala među stvari dok sam se pakovala...
-A da? A kuda bi ti to molim te išla? Zbog otkaza i gospodina Sprdića,a?
-Hah...
-Znam te ja !! Hajde,vrati se ćupčiču.....
-Ne mogu,na pola sam puta....
(Čuje se šoferov glas : ''Gospođo nismo ni krenuli...Čekamo još putnika...''
-Hah!Znala sam izlazi sa tog busa i dođi ovamo!!
Njen glas mi je zasladio dan!!Odmah sam pojurila...Vani je kiša počela padati..Trčala sam do stana...Otvorila je vrata....I onda : ''Šta si ti umišljaš....Bla-Bla-Bla-Blaaa....Spakirala sam se jer sam na tom poslu 6 godina i sada otkaz.... No život ide dalje.....
-Halo?
-Ti mala lukavice ako si već htjela moju haljjinu mogla si me pitati!!!''-začuo se poznati glas moje prijateljice.
-Hahaha...Nisam je uzela,valjda se pomješala među stvari dok sam se pakovala...
-A da? A kuda bi ti to molim te išla? Zbog otkaza i gospodina Sprdića,a?
-Hah...
-Znam te ja !! Hajde,vrati se ćupčiču.....
-Ne mogu,na pola sam puta....
(Čuje se šoferov glas : ''Gospođo nismo ni krenuli...Čekamo još putnika...''
-Hah!Znala sam izlazi sa tog busa i dođi ovamo!!
Njen glas mi je zasladio dan!!Odmah sam pojurila...Vani je kiša počela padati..Trčala sam do stana...Otvorila je vrata....I onda : ''Šta si ti umišljaš....Bla-Bla-Bla-Blaaa....Spakirala sam se jer sam na tom poslu 6 godina i sada otkaz.... No život ide dalje.....
Top ocjena: GreatBritan 2 3.67
putopis s autobiografskim elementom...
Reklo bi se.
nešto manji pasus nego prijašnji ali jako lijepo, priznajem...
hvala puno ! :)
zašto više ne pišeš?