Mrsava,tanana silueta sedela je pred mnostvom nasmejanih ljudi,izgledajuci krajnje elegantno,ponoso,uzviseno pred tim naletom obicnih smrtnika ,koji su po njenom misljenju bili samo verodostojni da joj se pokoravaju.Gledala ih je sa toliko ljutnje i surovosti da se prosto cinilo da bi nekoga mogla prostreliti pogledom.
"Glupaci,nikada nisu razumeli ,niko od nij,da sam sve radila zbog njihove dobrobiti ,a ne zbog sopstvenog zadovoljstva.Ja sam postala njihova marioneta u ovoj zalagaonici ludila i nespokoja "
Posmatrajuci te mlade,izuzetno bezbrizne ljude ,koji su se po plesnom podijumu kretali tako graciozno i stupnjevito da bi im i profesionalci pozavideli ,razumela je da joj mladost vise od svega,nedostaje.Vec je duboko zakoracila u devetu deceniju zivota,ali je Elizabet Vajlder verovatno imala energije,koja bi se mogla porediti sa energijom cetrdesetogodisnjaka.Ko bi rekao da je proslo vec 42 godine otkako je njeni najmiliji Gabrijel preminuo.Elizabet je bolje od bilo koga znala koliko ljudska priroda moze biti surova,kao i sam zivot.
Njenu duboku zamisljenost prekide mladi,crnoputi muskarac koji joj lagano pridje sa desne strane i udobno se smesti pored nje.
. "Nadam se da uzivas u zabavi,bako "rece on svojim duboko naglasenim bitanskim akcentom.
"Da,naravno.Divna atmosfera ,dragi moj Evane." prkosno odgovori Elizabet.
Arogancija u njenom glasu je predstavljala tip osobe,kakva je Elizabet zaista i bila.Smatrali su je okrutnom,sebicnom bakicom koja je svoje potrebe stavljala ispred ostalih.Ali uprkos tim podrugljivim komentarima apsolu tnih stranaca,ljudi su se ipak bojali da joj ikako stanu na put. Pravi razlog tog sebicluka i nimalo krhke spoljasnosti nikome nije bio poznat. Mozda ispod tee cinicne fasade njene licnosti,postoji nesto sto je celog zivota bilo zeljno paznje i ljubavi...
Porodica Vajlderovih,na cijem je celu stajala Elizabet kao glavni clan i gospodar njihove imperije,bila je sve osim prosecna i srecna.
"Ludake.Ne mogu da poverujem da sam odgajila dvojicu psihicki obolelih muskaraca.A sto je jos gore i ubicu,hladnokrvnog,patoloskog ubicu.Nasa porodicna idila." razmisljala je Elizabet dok ih je gledala kako se krecu po tom plesnom podijumu.
"Oh,Gabrijele,da si tu danas.Zar sam ja ta koja ih je iskvarila ?Zar nisam ja ta koja je celog zivota bila zrtva njihove pohlepe ? Ali ne brini dragi.Videcemo se.Uskoro ...
“Ja sam Edgar Vajlder.”-odgovori.
“Vajlder…Kako poznato”-mislila je ona.”Ah,da.Vajlderovi.Brodogradilista Vajlder.Edgar,jedan od najimucnijih stanovnika Londona.”
Elizabet nije mnogo znala o ljudima kao sto su oni.Iako nije mnogo pratila ekonomiju,svi su,ukljucujuci nju znali ko je Edgar.Pohlepnik,gladan moci i novca.
Ali,dok ga je gledala u oci,uopste nije delova kao covek o kojem kruze takve glasine.Ujedno i shvati zasto njegov sin ne bi smeo da se tako seta ulicama Londona.Bilo je poznato da Edgar ima neprijatelje.I to ne bilo kakve.
“To je prelep rad.” –iskreno rece.
“Da,tata.U popunosti se slazem.Bas sam joj govorio kako je talentovana.”-odgovori njegov sin.
Elizabet se zahvali sa osmehom.
“Zasto se nije pohvalio da mi je on pomogao ?Izvanredan je .”-pomisli ona.
“Pa mogli bi da krenemo,sine.”
“U redu.”
Srdacno se pozdravise i krenuse tmurnim ulicama Londona,komesajuci se sa ogromnom masom ljudi.
Pola sata nakon njihovog odlaska,Nikolas se pojavio.U medjuvremenu,Elizabet nije mogla da skrene misli o Gabrijelu.Kada je uzeo olovku u ruke,na njegovom licu se pojavila uzbudjenost i moglo se primetiti da je uzivao dok je crta,ali je ostatak njihovog razgovora bio hladan i nezainteresovan.Kao da joj je prisao samo zato jer nije mogao da gleda kako ona skrnavi tu povrsinu lista,i da je naravno zaustavi u tome.
“Ne gubi se tako.Znas da uvek pomislim na najgore.” –rece Edgar sinu .
“Znam.”
“Izvini zbog ovoga.Ali moram preduzeti neke mere radi tvoje bezbednosti.Taj kuckin sin bi sve ucinio samo da te docepa.”
Zavrsili su razgovor.
“Vajlder…Kako poznato”-mislila je ona.”Ah,da.Vajlderovi.Brodogradilista Vajlder.Edgar,jedan od najimucnijih stanovnika Londona.”
Elizabet nije mnogo znala o ljudima kao sto su oni.Iako nije mnogo pratila ekonomiju,svi su,ukljucujuci nju znali ko je Edgar.Pohlepnik,gladan moci i novca.
Ali,dok ga je gledala u oci,uopste nije delova kao covek o kojem kruze takve glasine.Ujedno i shvati zasto njegov sin ne bi smeo da se tako seta ulicama Londona.Bilo je poznato da Edgar ima neprijatelje.I to ne bilo kakve.
“To je prelep rad.” –iskreno rece.
“Da,tata.U popunosti se slazem.Bas sam joj govorio kako je talentovana.”-odgovori njegov sin.
Elizabet se zahvali sa osmehom.
“Zasto se nije pohvalio da mi je on pomogao ?Izvanredan je .”-pomisli ona.
“Pa mogli bi da krenemo,sine.”
“U redu.”
Srdacno se pozdravise i krenuse tmurnim ulicama Londona,komesajuci se sa ogromnom masom ljudi.
Pola sata nakon njihovog odlaska,Nikolas se pojavio.U medjuvremenu,Elizabet nije mogla da skrene misli o Gabrijelu.Kada je uzeo olovku u ruke,na njegovom licu se pojavila uzbudjenost i moglo se primetiti da je uzivao dok je crta,ali je ostatak njihovog razgovora bio hladan i nezainteresovan.Kao da joj je prisao samo zato jer nije mogao da gleda kako ona skrnavi tu povrsinu lista,i da je naravno zaustavi u tome.
“Ne gubi se tako.Znas da uvek pomislim na najgore.” –rece Edgar sinu .
“Znam.”
“Izvini zbog ovoga.Ali moram preduzeti neke mere radi tvoje bezbednosti.Taj kuckin sin bi sve ucinio samo da te docepa.”
Zavrsili su razgovor.
Top ocjena: AndjelaaP 1 5
Bravo Andjela ovo je pravo osvjezenje !
Veoma dobar pocetak.Siguran sam da ce knjiga biti sve bolja i bolja !
bravo Andjela, samo je problem što svi lijepo krenu a nastavaka nema (ma i ja sam prvi takav)